Спортско друштво "Облић" је основано 1. августа 1924. године.

Поред овог датума памтимо и 29. мај 1952. године. И то је, заправо, други рођендан чубурских плаво-белих.

Приликом оснивања Спортског клуба Обилић на Чубури зачела се идеја да се уз фудбал оснују и друге секције. Фудбал није био једина преокупација оснивача. Међу њима је било доста приврженика атлетике и других спортова. Због тога су оснивачи испред “Обилић” ставили јасну ознаку – СРПСКИ СПОРТСКИ КЛУБ. Од тога дана до данас живе идеје масовног бављења свим спортовима. Међутим, потпуна афирмација ове идеје постигнута је од 1952. године, свестраном активношћу Спортског друштва “Обилић”.

Баш у годинама када је основан Спортски клуб “Обилић”, лист “Политика” први пут организује масовни јесењи крос, који је касније прерастао у традиционалну спортску манифестацију. Почетком октобра 1924. године на тркалишту код “Цареве ћуприје” на првом кросу учествује и екипа “Обилића” за коју трче: Сретен Ковачевић - Ната, Перица Даничић - Јарац, Никола Буључић, Раде Веселиновић и Јанковић. Сви су били доста високо пласирани.

Иста лакоатлетска секција “Обилића” састављена од оснивача Спортског клуба и фудбалера успешно је стартовала 1925. године и на великом спортском митингу у Земуну.

Тако је прва “крос екипа” Обилића без одоговарајуће опреме, тог октобра, готово симболично повела трку за бављење спортом и на најбољи могући начин најавила будуће трајно опредељење окупљања омладине и упорно настојање да спорт постане део свакодневног живота омладине и старијих генерација.

Спортски клуб Обилић основан је 01. августа 1924. године у кафани “Слога” на Чубури, а прва Правила су објављена 29.12.1929. године.

И за време другог светског рата постојало је и радило Спортско друштво “Обилић” са клубовима.

Тако су били активни одбојкаши (Соколовић, Рајић, Лазаревић, Кашанин, Берић и Рајковић), кошаркаши за које је играо каснији творац многих сјајних играча и  медаља Александар Николић (Соколовић, Николић, Кашанин, Ристић, Ржански, Димитријевић, Рајлић), стонотенисери који су били прваци Београда и Србије 1942. године (Димитријевић, Грбић, Павићевић и Давидовић - мушка екипа, дубл Димитријевић - Грбић, мешовити пар прваци Београда - М.Јовановић - Димитријевић), а бициклисти активни 1943. и 1944. године.

Фудбалери су били најактивнији. Од 1941. до 1944. године играли су против екипа БСК, СОКО, БУСК, Витез, БАСК, СК 1913, Балкан, Митић и другима и постизали врло запажене резултате.

Једна од најпознатијих и најбољих генерација из тога времена је екипа из 1942/43. године за коју су играли Северин Бјелић, Слободан Анђелковић, Димитрије Димитријевић, Милорад Коруновић, Радмило Димитријевић, Бранислав Глигоријевић, Лазар Тубић, Љубиша Путник, Мирослав Првуловић, Душан Рајичковић, Добривоје Зечевић, Душан Станојевић, Чедомир Достанић, Божидар Јанковић, Миливоје Зечевић и Властимир Голубичић.
    
Слика 029 - ФК Обилић из 1943. - ЦД Монографија СД

По завршетку Другог светског рата, почетком 1949. године на предлог Милана Пуљовића, Милана Мијатовића - Бора и  Мијата Мијатовића основан је иницијативни одбор за оснивање фудбалског клуба на Чубури. Предлог је оберучке прихваћен. У Одбор  су поред предлагача ушли: Милан Николић, Лаза Цветковић, Добривоје Зечевић, Милутин Митровић, Здравко Јањић.

У име Надзорног одбора 4. реона (данас општина Врачар) притекли су у помоћ Љубиша Грковић и Љубиша Божић. Народни фронт 4. реона доделио је неопходну новчану помоћ за набавку спортских реквизита и опреме.

Оснивачка скупштина одржана је 06. априла 1949. године у Великој сали Народног универзитета “Божидар Аџија”. Велика већина присутних грађана била је расположена и очекивала да ће Клуб понети своје прослављено и познато име “Обилић”. На жалост преовладало је друго мишљење: Клуб су назвали “Чубурац”.

Срећом по “Обилић” та заблуда биће брзо отклоњена.

Две године касније Фудбалски клуб “Чубурац” покреће иницијативу за спајање са Спортским друштвом “Шумадија” и оснива се Спортско друштво „Обилић“ 29. маја 1951. године.

Заједничка оснивачка Скупштина СД „Шумадија“ и ФК „Чубурац“  одржаће се на дан 29. овог месеца у Сали  Дома културе НО ИВ рејона, Божидара Аџије бр. 3, са почетком у 19,00 часова

(Обавештење објављено у листу Политика од 29. мај 1952. год.)

Тако се за 25 година Обилић два пута родио на својој Чубури.

Ускоро, поред фудбалског клуба основане су боксерска, шаховска, скијашка, пинг-понг, одбојкашка и планинарска.

Прву управу Спортског друштва “Обилић” чинили су: председник Јова Сретеновић, потпредседник Живојин Дјурић, благајник Циле Станковић а чланови управе су: Лаза Цветковић, Драгоје Дјурић, Добривоје Зечевић, Милутин Митровић, Илија Дојчиновић, Милош Закић, Никола Урошевић, Жарко Васић - Попај, Младен Настић, Александар Настић, Тихомир Јовановић, Дјура Хорватиновић и други које нисмо на жалост успели да сачувамо од заборава.

Слика првог  Управног одбора СД Обилић из 1952.

Најдрагоценија помоћ заједнице је било игралиште додељено 1953. године поново основаном Спортском друштву који ће тада после четврт века по први пут стварно заиграти утакмице на свом терену као прави домаћин.  

То се игралиште, а касније стадион, брижљиво градило и дограђивало свих шездесет последњих година, претежно средствима Спортског друштва и Фудбалског клуба “Обилић”, уз масовни добровољни рад готово свих управа и спортиста. За само две године - 1954. године од добијеног старог грађевинског материјала подигнута је зграда будућег “Дома Обилић” (сала, две свлачионице и купатило).

Слике Стадиона 005, 016, 073, 093, 094, 109 - ЦД Монографија СД

Исте године изграђен је одбојкашки терен у оквиру Стадиона, а 1957. Планинарски дом на Авали. Десет година касније - 1962. уз постојећу зграду на Стадиону, дозидане су нове просторије (три свлачионице и купатило). Крајем шездесетих игралиште је било ограђено зиданом оградом, израђене су трибине са уличне стране, а 1974. године асвалтиран је одбојкашки терен и плато испред клупске зграде све до улаза на терен. Средином 1976. године изграђен је травнати фудбалски терен.

Све секције Спортског друштва Обилић у периоду од 1952. до 1957. године прерасле су у клубове: одбојка, бокс, рукомет, планинари и шахисти. У првим годинама Спортског друштва, постојао је тениски клуб, који се убрзо расформирао, пошто је тенски терен уствари био грађевински плац употребљен.за стамбену градњу.

Како је време одмицало и Спртско Друштво  успешно развијало своје активности, све више је недостајало пара. Увек су спортски успеси ишли испред материјалних прилика. То је неминовно доводило до повремених прекида рада скоро свих клубова- осим фудбалског, који је у тим кризним годинама једва опстајао, али по правилу бележио слабије резултате.

Спортско Друштво Обилић и клубови у то време опстају захваљујући привреди и Спортском савезу Београда.

Финансије су биле проблем до 1973. године када је на Стадиону организована игра на срећу Томбола па је тако 1976. године  завршен травнати терен за фудбал, 1984. године осветљен одбојкашки терен и направљен нови ресторан, 1993. године започета а 1996. године ангажовањем фудбалског клуба, интензивирана изградња Стадиона са садашњим изгледом, а остварени и успешни такмичарски резултати.

СЛИКА ВИЗИЈА СТАДИОНА – ЦД МОНОГРАФИЈА

Тако 1976. године јуниори Рукометног клуба Обилић постају прваци Србије и Југославије.
        
И осамдесетих година сениори Одбојкашког клуба и одбојкашице из најниже лиге пласирају се у Прву-Б савезну лигу а сениорке 1985. године пласирају се у Прву-А савезну лигу где су играле успешно 17 година за редом  и три пута оствариле пласман на четврто место 1993, 1995. и 1999. године, а 1996. у Француској и 2000. године у Немачкој учствовале у квалификацијама за Куп ЦЕВ-а.

Шахисти такође, преко Београдске лиге и Квалитетне лиге Србије 1996. године пласирали су се у ИИ савезну лигу.

Фудбалски клуб – сениори, степеницу по степеницу прелазе из лиге у лигу и у сезони 1997/1998 осваја прво место у Првој савезној лиги са сениорском екипом да би 2001/2002 и омладинци освојили првенство Београда, Србије и Југославије.

Не заостаје ни Рукометни клуб који са сениорском екипом 2004. године улази у Прву савезну лигу а то полази за руком и одбојкашима 2005. године.

Пионирке Одбојкашког клуба Обилић 2004. године освојиле су титулу првака Београда, Србије и Југославије, а кадеткиње 2005. године првакиње Београда, Србије и друге у СЦГ.

Данас се низ успешних резултата Клубова завршава пласманом мушке сениорске екипе Рукометног клуба Обилић у супер лигу маја месеца 2011. године, уз велико ангажовање играча, стручног штаба и руководства Клуба, који су у овим тешким условима остварили велики успех у клупским оквирима у Србији.

На основу остварених резултата својих клубова и њихових екипа, Спортско друштво Обилић 1964. године било је треће а 1984. године четврто спортско друштво у Београду по резултатима. У то време у Београду је било преко двадесетпет спортских друштава.

Протекле су деценије и око 80.000 спортиста омладинаца, пионира, сениора облачило је дрес Обилића. Многи истакнути спортисти и спортски радници су своју каријеру започињали у Обилићу да би је касније са успехом настављали у већим клубовима и репрезентативним селекцијама наше земље. Све је то постигнуто уз велики труд спортиста, спортских радника и заједништва клубова и Спортског друштва.

Одиграно је 20.000 утакмица, на функцијама и радном ангажовању било је више од 1000 предесника, секретара, чланова управа, тренера, лекара и физиотерапеута и око 600 сарадника техничког и административног персонала.

Спортско друштво Обилић једно је од најстаријих спортских друштава у Београду а и у земљи. Одликовано је орденом „Братства и јединства“ 27.12.1990. године.